Zašto žene u menopauzi gube fokus? Razotkrijmo fenomen moždane magle…
Šta menopauza predstavlja?
Menopauza je period života kod žene kada prestaje menstrualni ciklus, odnosno period od godinu dana posle poslednje menstruacije do kraja života. Klimakterični period je period koji prethodi menopauzi, a karakteriše ga pojava neredovnih menstrualnih ciklusa i različitih simptoma i znakova. Rana fiziološka menopauza nastaje između 40. i 45. godine života. Prevremeni gubitak funkcije jajnika ili tzv. prevremena insuficijencija ovarijuma predstavlja prevremenu menopauzu koja se javlja kod žena mlađih od 40 godina.
Simptomi u menopauzi
Poznato je da se u menopauzi javljaju različiti simptomi, između ostalog i poremećaji kognitivnih funkcija, koji se mogu manifestovati još u vreme tranzicije, odnosno perimenopauze. Na poremećaj kognitivnih funkcija i pojavu „brain foga“ (moždane magle) utiču još i drugi poremećaji karakteristični za ovaj period ženinog života. To uključuje vazomotorne simptome, poremećaje spavanja i promene raspoloženja. Kod većine žena, ova vrsta poremećaja se značajno poboljša u postmenopauzalnom periodu.
Moždana magla i menopauza
Definicija moždane magle u menopauzi podrazumeva udruživanje različitih kognitivnih simptoma koje žene doživljavaju tokom menopauze, a koji se najčešće manifestuju poteškoćama s pamćenjem i pažnjom. Između ostalog, u simptome spadaju teškoće dešifrovanja i prisećanja reči, imena, priča ili brojeva, poteškoće u održavanju toka misli, rastresenost, zaboravljanje namera (razlog za ulazak u određenu prostoriju) i poteškoće u prebacivanju između zadataka.
U velikom broju studija postavlja se pitanje da li pojava ove vrste kognitivnih poremećaja predviđa povećan rizik od nastanka demencije u kasnijem periodu ženinog života, kao i da li zaista hormonska supstituciona terapija (HST) predstavlja zaštitu od kasnijeg nastanka demencije ili možda povećava njen rizik.
„Prostor ranjivosti“ u menopauzi
Postoji kritičan „prostor ranjivosti“ gde neurobiološki mehanizmi doprinose ovom kognitivnom padu i pogoršanju pamćenja. Pokazano je da se u menopauzi smanjuje nivo polnih hormona, i to na prvom mestu 17β-estradiola, koji ima moćan uticaj na funkciju mozga i igra ključnu ulogu u pamćenju kod žena u srednjem životnom dobu, zajedno sa vazomotornim simptomima, poremećajem spavanja i promenama raspoloženja.
Pokazano je i da je nivo FSH u krvi pozitivno povezan s moždanim promenama na obe strane frontalnog korteksa. Inače, frontalni korteks pripada delu mozga koji se naziva limbički sistem i igra važnu ulogu kako u regulaciji ponašanja tako i u kognitivnom funkcionisanju .
Menopauza i psihološki efekti
Ključna uloga FSH jeste da stimuliše rast jajnih ćelija i kontroliše lučenje estrogena. Nivo FSH u krvi povećava se tokom menopauze, zajedno sa smanjenjem nivoa estrogena. Frontalni korteks je bogat estrogenskim receptorima koji bi objasnili odnos između nivoa FSH u krvi i aktivnosti mozga u frontalnom režnju. Iako postoje anatomske i funkcionalne veze između frontalnog i parijetalnog korteksa, njihov odnos je dalje posredovan i drugim različitim faktorima. Pokazana je indirektna veza između nivoa FSH u krvi i funkcije prednjeg režnja mozga, što dovodi do intelektualnih poremećaja.
Kliničari i istraživači koji se bave zdravljem u menopauzi znaju da postoji bezbroj fizioloških i psiholoških efekata povezanih s tranzicijom u menopauzi, uključujući promene u kognitivnim funkcijama. Longitudinalne kohortne studije sugerišu „prostor ranjivosti“ za kognitivne poteškoće, posebno pamćenje, koje počinju u ranoj tranziciji menopauze. Pokazano je da u postmenopauzi dolazi do poboljšanja ove vrste kognitivnih poremećaja za većinu žena.
Promene nivoa hormona u menopauzi
Promene u nivou polnih steroidnih hormona, posebno 17β-estradiola, koji ima moćan uticaj na mozak, imaju ključnu ulogu u određenim vrstama pamćenja u srednjim godinama. Često su udruženi s vazomotornim simptomima, poremećajima sna i raspoloženja uz čestu pojavu anksioznosti i depresije. Neke studije sugerišu da se duže životno izlaganje endogenom 17β-estradiolu može povezati sa boljim kognitivnim procesima kod starijih žena.
Postoje kritične praznine u poznavanju neurobioloških mehanizama koji doprinose tim kognitivnim opadanjima, kao i stepenu do kojeg hormonske promene i simptomi menopauze doprinose kognitivnom padu. Poslednjih godina se sve više radi na pronalaženju potencijalnih intervencija koje bi mogle efikasno ublažiti kognitivne poteškoće u srednjim godinama.
Efekti hormonske terapije u menopauzi na kogniciju i funkciju mozga su složeni. Vodiči Međunarodnog društva za menopauzu zaključuju da nema dovoljno dokaza da se preporuči upotreba hormonske supstitucione terapije za lečenje ili prevenciju kognitivne disfunkcije.
Menopauza i individualan pristup
Postoje dokazi o individualnom pristupu u lečenju koji se fokusira na simptome kod žena, kao i na dužinu trajanja menopauze, uz određene genetske faktore rizika. Kliničke studije koje su koristile određene vizualizacione metode pokazale su korisne efekte hormonske supstitucione terapije na strukturu i funkciju prefrontalnog korteksa kod žena u postmenopauzi.
Podaci iz Inicijative za zdravlje žena sugerišu da dijabetes melitus tip 2 modifikuje efekte hormonske terapije na funkciju mozga kod starijih žena. Pokazano je da HST može dovesti i do negativnih efekata. Zato je vrlo važan individualni pristup koji ograničava upotrebu HST kod jednog broja žena. Iz brojnih kliničkih studija zaključeno je da kombinacija hormonske terapije u starijem životnom dobu, starije životne dobi i metaboličkih poremećaja koji se uglavnom javljaju kod žena sa tipom 2 šećerne bolesti mogu zajedno predstavljati štetan rizik za mozak.
Međutim, kod najvećeg broja žena, ako se na vreme primeni, HST može dovesti do boljeg kognitivnog funkcionisanja i sprečavanja nastanka simptoma menopauze, od kojih možda tzv. moždana magla pravi najviše subjektivnih tegoba.
Sérélys® MENO – odlična nehormonska alternativa u menopauzi
Poslednjih godina postoje i podaci o primeni odgovarajućih suplemenata kod žena koje ne smeju ili iz različitih razloga ne mogu da dobijaju HST. Pokazano je da određeni, specifični ekstrakti polena koji se između ostalog nalaze i u preparatu Sérélys® MENO mogu biti odlična nehormonska alternativa. Ovaj ekstrakt polena može ublažiti simptome menopauze, a na prvom mestu vazomotorne smetnje, kao i probleme s pamćenjem. Ovaj preparat takođe predstavlja sigurno i efikasno rešenje problema sa spavanjem, što je jedan od vodećih simptoma kod žena u menopauzi.
Prof. dr Marina Nikolić-Đurović,
Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS
