Rak dojke nije nasledna bolest i \u010desto je uslovljen mutacijama gena usled starosti i izlo\u017eenosti negativnim faktorima spolja\u0161nje sredine. Me\u0111utim, ako je neko u va\u0161oj porodici sa maj\u010dine ili o\u010deve strane imao kacer dojke to zna\u010di da spadate u rizi\u010dnu grupu. Rizik se pove\u0107ava ako je dijagnoza postavljena pre 45. godine \u017eivota. U tom slu\u010daju, bilo bi mudro odraditi sve \u0161to osoba koja pripada grupi sa visokim rizikom mo\u017ee, da bi spre\u010dila ne\u017eeljene vesti. Ovde se misli na genetsko testiranje u dogovoru sa lekarom, eventualne \u010de\u0161\u0107e preglede i negovanje zdravog stila \u017eivota. Ispitivanjem BRCA gena, ina\u010de zadu\u017eenih za rast \u0107elija dojke i jajnika, dobi\u0107emo informacije koje su nam potrebne. Ovo ispitivanje mo\u017eete uraditi na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije ili ga zakazati privatno.<\/p>\n
2. Rak dojke: Mit o uzrocima\u00a0<\/em><\/strong><\/h2>\nMnogi ljudi u \u017eelji da se \u0161to bolje za\u0161tite od potencijalnog rizika podle\u017eu \u00a0dezinformacijama koje \u010desto sre\u0107emo u neproverenim vestima i dru\u0161tvenim mre\u017eama koje mogu uneti dodatnu zabunu kada je kancer dojke u pitanju. Istina je da se faktori rizika koji dovode do pojave kancera i vode poreklo iz \u017eivotne sredine pove\u0107avaju kada se udru\u017ee sa nezdravim navikama i jakom genetskom predispozicijom. Ali obolevanje i oporavak za svakog \u010doveka je individualan i ne mo\u017ee se ba\u0161 sve, \u010dak ni u medicini, podvesti pod strogo pravilo i statistiku. Me\u0111utim, nema nau\u010dnih dokaza da o\u0161te\u0107enja dojke poput udarca izazivaju rak, kao ni no\u0161enje uskih grudnjaka, kori\u0161\u010denje dezodoransa itd..<\/p>\n
3. Mit o prevenciji<\/em><\/h2>\nZdrav na\u010din \u017eivota potpuno elimini\u0161e rizik od raka dojke:<\/em><\/p>\nIako zdrav na\u010din \u017eivota mo\u017ee smanjiti rizik, on ne garantuje potpunu za\u0161titu. Pu\u0161enje cigareta, alkohol, nedovoljno ve\u017ebanja i konzumiranje nezdrave hrane nisu preporuka za prevenciju bilo kog fizi\u010dkog i emotivnog problema, a kada kompikacija nastupi prirodno je da poku\u0161amo da promenimo sve \u0161to je u na\u0161oj mo\u0107i. Kako godine odmi\u010du, ishrana, fizi\u010dka aktivnost i negovanje unutra\u0161njeg mira sve je va\u017enije. Neka motivacija za to bude i istra\u017eivanje koje je pokazalo da su gojazne starije \u017eene izlo\u017eenije riziku od dobijanja raka dojke.<\/p>\n
4. Rak dojke: Mit o mamografiji<\/em><\/strong><\/h2>\nPostoji nekoliko na\u010dina da se rak dojke otkrije na vreme, ali je Svetska zdravstvena organizacija zvani\u010dno imenovala mamografiju kao najpouzdaniju postoje\u0107u metodu. Mamograf mo\u017ee otkriti karcinome koji se ne mogu napipati, kao i \u201ein situ\u201c karcinome.<\/p>\n
Iako postoji minimalan stepen zra\u010denja, va\u017eno je naglasiti da je \u0161tetnost ovog pregleda po zdravlje izuzetno mala u odnosu na korist koju \u017eena ima od ovog pregleda.<\/p>\n
![\"Rak](\"https:\/\/serelys.hr\/wp-content\/uploads\/2024\/09\/SLIKA1.png\")
<\/p>\n
5. Mit o simptomima: \u201eSvaka kvr\u017eica u dojci zna\u010di rak.\u201c <\/em><\/strong><\/h2>\nSvaka druga \u017eena napipala je kvr\u017eicu na dojci bar jednom u \u017eivotu. Sre\u0107om, nije svaka kvr\u017eica znak ozbiljne bolesti \u2013 vi\u0161e od 80% njih su dobro\u0107udne prirode i sasvim su normalna pojava. \u017denske dojke prolaze kroz stalne hormonski uslovljene promene \u2013 od puberteta, preko trudno\u0107e i dojenja pa sve do menopauze. Osim toga, veli\u010dina i konzistencija dojke menja se tokom menstrualnog ciklusa. Iako su ve\u0107ina promena na dojci benigne prirode (fibroadenomi, ciste, fibrocisti\u010dne promene,intraduktalni papilom, kalcifikati ili \u010dak mastitis), va\u017eno je raditi mese\u010dne samopreglede i ukoliko postoji potreba, konsultujete se sa svojim lekarom koji \u0107e utvrditi da li je promenu koju ste primetili potrebno dodatno ispitati ili propratiti.<\/p>\n
6. Mit o incidenciji:<\/em><\/strong><\/h2>\nIncidencija se temelji na u\u010destalosti novih slu\u010dajeva neke bolesti. Incidentni slu\u010dajevi bolesti dobijaju se pra\u0107enjem populacije koja mo\u017ee oboleti od neke bolesti tokom odre\u0111enog vremenskog perioda. To je npr. broj novoobolelih od neke bolesti u godini dana i obi\u010dno se izra\u010dunava na 10.000, 100.000 ili 1.000.000 stanovnika. Ovakve stope zovu se nestandardizovane ili grube i slu\u017ee kao okvir za prikazivanje kretanja bolesti u odre\u0111enoj populaciji kroz odre\u0111eni vremenski period. Ipak, iako rezultati ovakvih istra\u017eivanja mogu da deluju zabrinjavaju\u0107e, njihov cilj nije da \u0161ire paniku. Za svaku \u017eenu je dovoljno da ne propu\u0161ta redovne kontrole i prati uputstva svog odabranog lekara.<\/p>\n
7. Mit o oporavku kod kancera<\/em><\/strong><\/h2>\nLe\u010denje raka dojke i prognoza bolesti zavise od vrste karcinoma, stadijuma bolesti, starosti pacijenta i mnogih drugih faktora. Uspe\u0161nost operacije zavisi od veli\u010dine i pro\u0161irenosti tumora- \u0161to je tumor manji, izle\u010denje je izvesnije, uz mali operativni zahvat i po\u0161tedu dojke i limfnih \u010dvorova. Ako se le\u010denje zapo\u010dne u ranoj fazi, dok tumor nije po\u010deo da se \u0161iri, dovoljna je jedna ekscizija uz eventualno minimalno zra\u010denje, da se spre\u010di komplikovanje bolesti.<\/p>\n
Oporavak od operacije nije preterano bolan i dug, ali se mora voditi ra\u010duna o postoperativnom toku. Ono \u0161to je va\u017eno da se naglasi jeste da se, nakon uklanjanja limfnih \u010dvorova i puteva, mo\u017ee javiti nakupljanje te\u010dnosti ispod pazuha. Ova pojava nije opasna, ali zahteva pa\u017enju i pra\u0107enje. U periodu od narednih mesec ili dva pacijentkinja mora redovno dolaziti na pra\u017enjenje te te\u010dnosti. Tako\u0111e se mo\u017ee o\u010dekivati i utrnutost unutra\u0161nje strane nadlaktice, ali je oporavak relativno brz i dobro se podnosi.<\/p>\n
8. Rak dojke: Tretman<\/em><\/strong><\/h2>\nTerapijski pristup onkolo\u0161kog le\u010denja zavisi od stadijuma u kom se karcinom otkriva. Najva\u017enije je dijagnostikovati bolest u ranim stadijumima kada je mogu\u010be operacijom odstraniti tumor i otkloniti limfne \u010dvorove u pazu\u0161noj jami. Operacija mo\u017ee podrazumevati otklanjanje cele dojke ili samo dela dojke sa tumorom i njegovom okolinom i odstranjivanje limfnih \u010dvorova iz pazu\u0161ne jame. Uprkos tome \u0161to se operacijom odstranjuje tumor i limfni \u010dvorovi u kojima mogu biti prisutne tumorske \u010belije, uvek postoji rizik da se bolest ponovo pojavi, bilo na mestu odstranjenog tumora (lokalni recidiv) ili u nekom udaljenom organu. Zbog toga se kod nekih \u017eena nakon operacije sprovodi zra\u010dna terapija da bi se smanjio rizik od pojave recidiva.<\/p>\n
Tako\u0111e, ve\u010bina operisanih \u017eena nakon operacije prima tzv. adjuvantnu sistemsku terapiju koja podrazumeva primenu hemioterapije, hormonske terapije, biolo\u0161ke terapije( ili kombinaciju) sa ciljem da se smanji rizik od ponovne pojave bolesti u udaljenim organima.<\/p>\n
Preparat:<\/em><\/strong><\/h2>\n
Zdrav na\u010din \u017eivota potpuno elimini\u0161e rizik od raka dojke:<\/em><\/p>\n Iako zdrav na\u010din \u017eivota mo\u017ee smanjiti rizik, on ne garantuje potpunu za\u0161titu. Pu\u0161enje cigareta, alkohol, nedovoljno ve\u017ebanja i konzumiranje nezdrave hrane nisu preporuka za prevenciju bilo kog fizi\u010dkog i emotivnog problema, a kada kompikacija nastupi prirodno je da poku\u0161amo da promenimo sve \u0161to je u na\u0161oj mo\u0107i. Kako godine odmi\u010du, ishrana, fizi\u010dka aktivnost i negovanje unutra\u0161njeg mira sve je va\u017enije. Neka motivacija za to bude i istra\u017eivanje koje je pokazalo da su gojazne starije \u017eene izlo\u017eenije riziku od dobijanja raka dojke.<\/p>\n Postoji nekoliko na\u010dina da se rak dojke otkrije na vreme, ali je Svetska zdravstvena organizacija zvani\u010dno imenovala mamografiju kao najpouzdaniju postoje\u0107u metodu. Mamograf mo\u017ee otkriti karcinome koji se ne mogu napipati, kao i \u201ein situ\u201c karcinome.<\/p>\n Iako postoji minimalan stepen zra\u010denja, va\u017eno je naglasiti da je \u0161tetnost ovog pregleda po zdravlje izuzetno mala u odnosu na korist koju \u017eena ima od ovog pregleda.<\/p>\n Svaka druga \u017eena napipala je kvr\u017eicu na dojci bar jednom u \u017eivotu. Sre\u0107om, nije svaka kvr\u017eica znak ozbiljne bolesti \u2013 vi\u0161e od 80% njih su dobro\u0107udne prirode i sasvim su normalna pojava. \u017denske dojke prolaze kroz stalne hormonski uslovljene promene \u2013 od puberteta, preko trudno\u0107e i dojenja pa sve do menopauze. Osim toga, veli\u010dina i konzistencija dojke menja se tokom menstrualnog ciklusa. Iako su ve\u0107ina promena na dojci benigne prirode (fibroadenomi, ciste, fibrocisti\u010dne promene,intraduktalni papilom, kalcifikati ili \u010dak mastitis), va\u017eno je raditi mese\u010dne samopreglede i ukoliko postoji potreba, konsultujete se sa svojim lekarom koji \u0107e utvrditi da li je promenu koju ste primetili potrebno dodatno ispitati ili propratiti.<\/p>\n Incidencija se temelji na u\u010destalosti novih slu\u010dajeva neke bolesti. Incidentni slu\u010dajevi bolesti dobijaju se pra\u0107enjem populacije koja mo\u017ee oboleti od neke bolesti tokom odre\u0111enog vremenskog perioda. To je npr. broj novoobolelih od neke bolesti u godini dana i obi\u010dno se izra\u010dunava na 10.000, 100.000 ili 1.000.000 stanovnika. Ovakve stope zovu se nestandardizovane ili grube i slu\u017ee kao okvir za prikazivanje kretanja bolesti u odre\u0111enoj populaciji kroz odre\u0111eni vremenski period. Ipak, iako rezultati ovakvih istra\u017eivanja mogu da deluju zabrinjavaju\u0107e, njihov cilj nije da \u0161ire paniku. Za svaku \u017eenu je dovoljno da ne propu\u0161ta redovne kontrole i prati uputstva svog odabranog lekara.<\/p>\n Le\u010denje raka dojke i prognoza bolesti zavise od vrste karcinoma, stadijuma bolesti, starosti pacijenta i mnogih drugih faktora. Uspe\u0161nost operacije zavisi od veli\u010dine i pro\u0161irenosti tumora- \u0161to je tumor manji, izle\u010denje je izvesnije, uz mali operativni zahvat i po\u0161tedu dojke i limfnih \u010dvorova. Ako se le\u010denje zapo\u010dne u ranoj fazi, dok tumor nije po\u010deo da se \u0161iri, dovoljna je jedna ekscizija uz eventualno minimalno zra\u010denje, da se spre\u010di komplikovanje bolesti.<\/p>\n Oporavak od operacije nije preterano bolan i dug, ali se mora voditi ra\u010duna o postoperativnom toku. Ono \u0161to je va\u017eno da se naglasi jeste da se, nakon uklanjanja limfnih \u010dvorova i puteva, mo\u017ee javiti nakupljanje te\u010dnosti ispod pazuha. Ova pojava nije opasna, ali zahteva pa\u017enju i pra\u0107enje. U periodu od narednih mesec ili dva pacijentkinja mora redovno dolaziti na pra\u017enjenje te te\u010dnosti. Tako\u0111e se mo\u017ee o\u010dekivati i utrnutost unutra\u0161nje strane nadlaktice, ali je oporavak relativno brz i dobro se podnosi.<\/p>\n Terapijski pristup onkolo\u0161kog le\u010denja zavisi od stadijuma u kom se karcinom otkriva. Najva\u017enije je dijagnostikovati bolest u ranim stadijumima kada je mogu\u010be operacijom odstraniti tumor i otkloniti limfne \u010dvorove u pazu\u0161noj jami. Operacija mo\u017ee podrazumevati otklanjanje cele dojke ili samo dela dojke sa tumorom i njegovom okolinom i odstranjivanje limfnih \u010dvorova iz pazu\u0161ne jame. Uprkos tome \u0161to se operacijom odstranjuje tumor i limfni \u010dvorovi u kojima mogu biti prisutne tumorske \u010belije, uvek postoji rizik da se bolest ponovo pojavi, bilo na mestu odstranjenog tumora (lokalni recidiv) ili u nekom udaljenom organu. Zbog toga se kod nekih \u017eena nakon operacije sprovodi zra\u010dna terapija da bi se smanjio rizik od pojave recidiva.<\/p>\n Tako\u0111e, ve\u010bina operisanih \u017eena nakon operacije prima tzv. adjuvantnu sistemsku terapiju koja podrazumeva primenu hemioterapije, hormonske terapije, biolo\u0161ke terapije( ili kombinaciju) sa ciljem da se smanji rizik od ponovne pojave bolesti u udaljenim organima.<\/p>\n4. Rak dojke: Mit o mamografiji<\/em><\/strong><\/h2>\n
<\/p>\n5. Mit o simptomima: \u201eSvaka kvr\u017eica u dojci zna\u010di rak.\u201c <\/em><\/strong><\/h2>\n
6. Mit o incidenciji:<\/em><\/strong><\/h2>\n
7. Mit o oporavku kod kancera<\/em><\/strong><\/h2>\n
8. Rak dojke: Tretman<\/em><\/strong><\/h2>\n
Preparat:<\/em><\/strong><\/h2>\n
![\"\"](\"https:\/\/serelys.hr\/wp-content\/uploads\/2024\/09\/meno60-1024x1015.png\")
<\/p>\n![\"Dr](\"https:\/\/serelys.hr\/wp-content\/uploads\/2024\/09\/Mask-group-10.png\")
<\/p>\n